Географска карта - Логор Трнопоље (Trnopolje)

Логор Трнопоље је био логор за интернирање који су основале војне и полицијске власти босанских Срба у селу Трнопоље код Приједора у северној Босни и Херцеговини током првих месеци босанског рата. Такође различито називан концентрационим логором, заточеничким логором, логором, затвором и гетом, Трнопоље је у било ком тренутку држало између 4.000 и 7.000 логораша Бошњака и босанских Хрвата и служило је као центар за масовне депортације, углавном жена, деце и старијих мушкараца. Између маја и новембра 1992, процењује се да је кроз њих прошло око 30.000 затвореника. Малтретирање је било широко распрострањено и било је бројних случајева мучења, силовања и убијања; умрло је деведесет затвореника.

У августу 1992. године западни медији су открили постојање приједорских логора, што је довело до њиховог затварања. Трнопоље је прешло у руке Међународног црвеног крста (ИРЦ) средином августа, а затворено у новембру 1992. године. Након рата, Међународни кривични суд за бившу Југославију осудио је неколико званичника босанских Срба за ратне злочине и злочине против човјечности због њихове улоге у логору, али је пресудио да злостављања почињена у Приједору нису представљала геноцид. Злочини у Трнопољу наведени су и у оптужници МКСЈ против бившег председника Србије Слободана Милошевића, који је преминуо усред суђења у марту 2006.

Логор Трнопоље, затвореници близу Приједора Према југословенском попису из 1991. године, Приједор је имао укупно 112.470 становника, од којих се 44 одсто изјаснило као босански Муслимани ( Бошњаци ), 42,5 одсто као Срби, 5,6 одсто као Хрвати, 5,7 одсто као Југословени и 2,2 одсто као "остали" ( Украјинци, Руси и Италијани ). Приједор је био од стратешког значаја за босанске Србе јер је повезивао сјеверозападну Босну са Републиком Српском Крајином (РСК) у Хрватској, отцијепљеном државом коју су успоставили хрватски Срби 1991. године. Такође 1991. године Срби из Приједора су организовали и успоставили у граду само српску управу и ставили га под контролу главног града босанских Срба Бања Луке. За српског градоначелника Приједора проглашен је Миломир Стакић, љекар који је био замјеник изабраног градоначелника Бошњака Мухамеда Чехајића.

Дана 30. априла 1992. године, снаге босанских Срба преузеле су контролу над Приједором. У преузимању је учествовало четири стотине полицајаца босанских Срба, чији је циљ био да узурпира функције председника и потпредседника општине, директора поште и начелника полиције. Српски службеници СЈБ и резервне полиције окупили су се у предграђу Чиркин Поље, где су подељени у пет група од по 20 припадника и наређено им је да преузму контролу над пет зграда, од којих је свакој групи додељена једна зграда: зграда скупштине., централе полиције, судова, банке и поште. Политичари Српске демократске странке (СДС) припремили су декларацију о преузимању власти, која је наредног дана у више наврата емитована на Радио Приједору. Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) закључио би да је преузимање било илегални државни удар, планиран и координиран дуго унапред са циљем стварања етнички чисте општине. Завереници нису крили план преузимања, а спроведен је координисаним деловањем српских политичара, полиције и војске. Миломир Стакић, водећа личност у државном удару, требало је да игра доминантну улогу у политичком животу општине током рата.

Након преузимања власти, Бошњаци и босански Хрвати смијењени су са одговорних позиција. Дана 30. маја 1992. године, начелник приједорске полиције Симо Дрљача званично је отворио четири логора (Трнопоље, Омарска, Кератерм и Мањача ) у које су потом заточени несрби који нису напустили Приједор. Да би спречиле отпор, снаге босанских Срба испитивале су све несрбе који су сматрани претњом и хапсиле сваког Бошњака и Хрвата који су имали власт или моћ. Мушкарци несрби ратног доба били су посебно мета за испитивање и одвојени од жена, деце и стараца.